Да ли ће ико икада моћи да разуме
Безумну љубав и моју тугу...
Заволех давно,
И пре свог рођења
Ову проклету земљу
Ову родну груду...
Моју, а туђу...
Заволех је срцем
И душом својом,
Спознах све лепоте њене
И сво проклетство које је прати
Као проклетство лепе жене...
Јест` ‚ она је лепа, чаробна била
Ал` поче да губи своју децу
И поста птица сломљених крила,
Тужна и јадна у свом болу...
Њени су птићи негде далеко,
Преко мора и океана,
А она ћути, тугује, плаче
Као и свака несебична мама...
Рањавали су је
Кроз историју многи
Мучили...
Черечили...
Силовали...
Отимали јој чеда њена...
Ал` она беше ко права мајка
Тужна и храбра,
Храбра за будућа поколења....
Сад више нема за кога да брине,
Да се бори и да страда
Напустише је чеда њена,
Одоше тамо где мисле
Да постоји нада...
Ах, како греше
Те младе гране...
Мисле да срећа је у туђем свету...
Ал` младост не зна да само мајка
Може да штити, воли и прашта...
Луна
Безумну љубав и моју тугу...
Заволех давно,
И пре свог рођења
Ову проклету земљу
Ову родну груду...
Моју, а туђу...
Заволех је срцем
И душом својом,
Спознах све лепоте њене
И сво проклетство које је прати
Као проклетство лепе жене...
Јест` ‚ она је лепа, чаробна била
Ал` поче да губи своју децу
И поста птица сломљених крила,
Тужна и јадна у свом болу...
Њени су птићи негде далеко,
Преко мора и океана,
А она ћути, тугује, плаче
Као и свака несебична мама...
Рањавали су је
Кроз историју многи
Мучили...
Черечили...
Силовали...
Отимали јој чеда њена...
Ал` она беше ко права мајка
Тужна и храбра,
Храбра за будућа поколења....
Сад више нема за кога да брине,
Да се бори и да страда
Напустише је чеда њена,
Одоше тамо где мисле
Да постоји нада...
Ах, како греше
Те младе гране...
Мисле да срећа је у туђем свету...
Ал` младост не зна да само мајка
Може да штити, воли и прашта...
Луна
Одоше тамо где мисле
ОдговориИзбришиДа постоји нада...
Ах, како греше
Те младе гране...
Мисле да срећа је у туђем свету...
Ал` младост не зна да само мајка
Може да штити, воли и прашта...
Хвала ти...мисле да тамо све пада са неба...док не оду...а када оду, задуже се, ринтају...и не могу да се врате...а искрено, овде их не чека ништа лепо...на жалост и нашу и њихову
ОдговориИзбриши