Стаза бола

Уморним кораком,
Погурена,
Ни трага од оне чаробне жене
Носећи терет на души
Полако се враћа кући...

Умор на лицу
У души сета...
Жена у ноћи лута
Између два једнако
Сурова света...

На њеном некада
Лепом лицу
Живот је урезо` црте бола,
Уморног корака
Замишљена
Несвесно корача
Стазом бола.

Жена у ноћи застала је
Не зна на коју страну да крене...
Празним погледом гледа у људе...
Жена у ноћи лута,
И пита се што ли је уклета...

Луна