Ја нисам од оних жена
које за љубав моле,
поносно дижем главу
кад` ране највише боле...
И недам сузи да кане
да кваси моје лице,
враћам је унутра себе
да кружи мојим телом
попут понорнице...
И нисам од оних
што кроз живот иду
уплакана лица,
моје су сузе скривене
дубоко, на дну мога срца...
И стоје тако дуго
скривене од мене
и света...
Бојим се...
Ако потеку
Претвориће се у реку...
Луна
Луна
Нема коментара:
Постави коментар