ПИТАМ, А СЛУТИМ...

Тамо...

Шта ћу ја тамо...

Под туђим небом

Заставом мрском,

Да се борим и гинем,

За кога и зашто...

Питам, а слутим...

Ко је тај неко

Што наредбе даје,

Да Србија треба и мора

Своје браниоце

У туђи свет

И туђе ратове  да шаље...

Ја сам бранио земљу

Кућу, народ и децу своју;

Нећу да будем

Плаћени војник

У неком туђем строју

Доста је мени муке,

Крви, смрти и рата;

Ако морам да гинем,

Гинућу у својој земљи

За своје и свога брата...

Нећу да кости,

Крв и месо моје

Развлаче звери Сомалије

Ирана и Авганистана,

Да моје тело покрива

Застава злочиначка;

Да моје часно име

Прља поган издајничка,

Плаћеничка,

Америчка...

Ја нисам кољач,пљачкаш ни убица;

Ја сам частан српски војник,

Бранитељ села, ливада, шума,

Кућа и окућница,

Моје Србије

И мојих Обилића...

  Луна

п.с. Песму сам посветила нашим војницима који се шаљу у Сомалију ( и ко зна где све)