понедељак, 1. октобар 2012.

Сакриј ме...




Сакриј ме у тами времена
које цури као песак
међу твојим прстима.
Склони ме од кише,
заогрни својим плећима,
заштити од звери,
својим моћним, нежним рукама...

Заслепи ме небеским очима,
додирни чаробним прстима,
љуби влажним уснама,
загризи оштрим зубима...

Пожели да се заувек
мазно протежем
у твојим мислима,
пожељна, мокра и лепљива
од твојих дивљих додира.
Да останем заувек
твоја једина,
из пепела рођена
птица међу твојим прстима...


Луна

10 коментара:

  1. Хахаха...како си ме насмејао...
    Знаш када се највише осети та шкорпија...кад сам љута...

    ОдговориИзбриши
  2. E pa ja osetim i tu njenu drugu stranu, ranjivu, povucenu, uplašenu, često osvetoljubivu. Među njima sam odrastao, sa njima se svađao, mirio, bez njih ne mogu, od ovih rođenih do onih suđenih, jednog dana, ko zna. Kako god prijaju, iako često jako povređuju, a opet me k sebi vraćaju...da...mogu da prepoznam tu notu, duboku skrivenu.

    ОдговориИзбриши
  3. Све је тачно, осим осветољубивости...то немам..ту нисам типична шкорпија...лако планем, али лако и опростим...

    ОдговориИзбриши
  4. Ja sam generalisao stvari, a tebe sam video samo deo kroz ovu pesmu..

    ОдговориИзбриши
  5. Добро, ти мене знаш дуго...и раније си читао оно што пишем..

    ОдговориИзбриши
  6. Volim tvoje stihove, tvoja pisanja... Pozdrav, draga LunO...))

    ОдговориИзбриши
  7. Hvala ti puno! Tvoja pohvala mi puno znači, jer Ti pišeš više nego sjajno...Veliki pozdrav

    ОдговориИзбриши