Исповест хулигана

Šta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar, 
Čiji pogled gasne u magli i memli, 
Živio sam usput, kao sve da sanjam, 
Kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete, 
Zato što sam mnoge ljubio, bolećiv, 
Zato usput, ko što palim cigarete, 
Govorim i šapćem zaljubljene riječi.

„Uvijek” i „ljubljena” i „upamtiću”, 
A u duši vazda ista pustoš zrači; 
Ako dirneš strasti u čovjekovom biću, 
Istinu, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna šta je jeza 
Odbijenih želja, neshvaćene tuge. 
Ti si, moja gipka, lakonoga breza, 
Stvorena za mene i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu, 
Vezan protiv želje, utonem u sjeti, 
Nikad neću da te ljubomorom gušim, 
Nikad neću tebe grditi ni kleti.

Šta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar, 
Čiji pogled gasne u magli i memli, 
I volim te usput, kao sve da sanjam, 
Kao mnoge druge ljude na toj zemlji.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu, 
Vezan protiv želje, utonem u sjeti, 
Nikad neću da te ljubomorom gušim, 
Nikad neću tebe grditi ni kleti.

Šta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar, 
Čiji pogled gasne u magli i memli, 
I volim te usput, kao sve da sanjam, 
Kao mnoge druge ljude na toj zemlji.

Sergej Jesenjin