понедељак, 10. септембар 2012.

Ноћас...





Ноћас сам тако сама
у овом хладном, далеком граду...
Мисли ми лете ка теби,
снове ми краду...

Тако ми треба ноћас
твоја нежност, топлина
и руке које греју
јаче од сваког вина...

Што ниси ноћас са мном
да створиш привид дома...
Тако ми ноћас треба
твоја близина...



Луна

Жена у црном...



Нисмо ми били љубвници...



М.Селимовић



Иво Андрић




недеља, 12. август 2012.

Мали камени ноктурно



Ја сам морнар без компаса
коме увек полуде лађе.

Никад ти нико неће
овако у крвоток улити
последњу нежност целу,
ни успети у теби толико туге да нађе.

Никада више нећес
овако дивно трулити
у обичном хотелу,
а не желети ипак одавде да изађеш.

Ти си најукуснија крв света
коју сам упио хлебом
мог мрког трбуха.

Ти си со са отеклих усана
које смо ољуштили очњацима
и просули по мојим бедрима
и твојим дојкама.

Ти си најбесконачније,
најубитачније небо
крај мог руменог уха.

Најбесрамнија девојка
коју сам срео међу женама.

Најстидљивија жена
коју сам срео међу девојкама.


мислим да сањам
то нисам ја....