Ја сам морнар без компаса
коме увек полуде лађе.
Никад ти нико неће
овако у крвоток улити
последњу нежност целу,
ни успети у теби толико туге да нађе.
Никада више нећес
овако дивно трулити
у обичном хотелу,
а не желети ипак одавде да изађеш.
Ти си најукуснија крв света
коју сам упио хлебом
мог мрког трбуха.
Ти си со са отеклих усана
које смо ољуштили очњацима
и просули по мојим бедрима
и твојим дојкама.
Ти си најбесконачније,
најубитачније небо
крај мог руменог уха.
Најбесрамнија девојка
коју сам срео међу женама.
Најстидљивија жена
коју сам срео међу девојкама.
мислим да сањам
то нисам ја....
Нема коментара:
Постави коментар