Молитва

Само сан...

Ако свратиш понекад у моје снове, ако у њих дођеш непозван, нећу те отерати…
Само, не очекуј да ћеш угледати очи уплашене срне. Не очекуј да ћеш затећи мене, исту…
Ону исту жену коју си оставио…рањиву, нежну и заљубљену…

Јер, после тебе, та жена не постоји…ојачала је, очврсла…

Нећеш осетити моју чежњу, тугу, жал, што те више нема у мени…

Твој отров не тече више мојим венама…

Нестао је, или је ипак још ту, у мени, само сам ја постала имуна на њега…

Не можеш ме више отровати собом…

Не можеш ме више повредити…

Зауздала сам своју жељу за тобом…

Затворила сам срце за тебе. Не можеш се увући неопажено. Поставила сам стражаре.
Демоне сам бацила  у тамницу. А кључ сам бацила у реку…Они не могу одатле изаћи, не могу ми узети душу…

Успела сам да савладам потребу за тобом.

Не, није нестала и неће никада потпуно нестати. Само сам, у међувремену, научила да савладам себе…

Док сам те чекала, бауљала у бунилу и истраживала границе своје душе, научила сам шта значи слобода…
Шта значи удахнути ваздух пуним плућима…поново се смејати…примећивати Сунце, цвркут птица, небо, дугу…

Знам да ћеш пожелети да поново будеш део мојих снова, мојих мисли и уздаха…

Заборавио си једно…

Ја више не желим такве снове…

Јер губитак сам тешко поднела.Пораз нисам могла да преболим…дуго, јако дуго…

Свиће неко ново јутро, само за мене. У том новом дану више нема места за тебе, за нас…
Јер ми више не постојимо…а можда нас никада и није било…

Можда је све био само сан…

Лилит или Ева...

Данас сам Лилит…
Сутра ћу можда бити Ева…
Која је од њих две јача…
Која је права жена.

Страствена, дивља,
неукротива Лилит,
јака као стена…
Или послушна,
кротка, мирна,
помало лукава Ева…

Демонско биће
с пламеним бичем у руци,
или анђео невини
што јабуку греха
скрива у својој души…

Мојим венама тече
крв једне од њих…
Која је моја прамајка…
Чија сам ја кћи…

Луна

Чекајте ме

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Успаванка на домаку свитања

У какве се то конце сплићемо...

Зидови...

Зидови које си подигао између нас
никада неће нестати.
Знам да све ће једном престати...
И ова горчина
И бол
И туга
И разочарење

Ја знам да ме не волиш, јер то се осећа
Теби је потребно много више
од оног што сам давала

Твоје је срце себично и пуно превара,
сада се питам ко си
и да ли сам те икада познавала...
Да ли је могуће да сам
стварност толико улепшавала,
да сам на погрешном
месту разумевање тражила...
Много давала, мало добијала...

Знам да је време да одем
на пут без повратка,
ал` на срцу ми још лежи
та рана дубока...

Тешко је отићи
Још теже остати
Једино знам да једном
ту одлуку морам донети...

Луна

Бију нас...