Немој отићи...

Ципеле

Епилог

Кад се мени плакало...

Шта ти знаш...

Шта ти уопште знаш
о мом животу...
О мени...
Веселој, насмејаној,
расположеној жени...

Мислиш да живот је игра
која се игра тек тако,
да све је на овом свету
површно, лепршаво, лако...

Да на животном путу
нема камена
о који се може спотаћи...
Да нема дана
када се сумља
и да ће Сунце поново изаћи...

Шта знаш о свакој
од непроспаваних ноћи,
и како изгледа
сусрет са смрћу...
Очи у очи...

Шта знаш о томе
колико су дуге,
тешке и чемерне ноћи,
кад чини се да сан
никада неће доћи...
О страху да можда
заувек склапамо очи...

О снази и храбрости потребној
да погледаш истини у очи...
О борби са самим собом
да се са невољама суочи...

Шта ти уопште
знаш о мени...
Уплашеној, нежној,
рањивој жени....

Луна

Остала сам иста

Није све онако како изгледа...
Често је истина скривена
Стоји ту пред нашим очима
Чека да буде откривена...

Босим сам ногама трње газила...
Живот, Бог ил` судбина није ме мазила
Бол и суза ме пратила
Ово мало среће скупо сам платила...

Погрешне људе сам сретала...
Завист њихова била ми за петама
Сујета и мржња око мене
Река горчине тече ми кроз вене...

Нисам се предала...
Нису ме променили...
Ни покорили...
Ни победили...
Остала сам иста...
Искрена, нежна и рањива
Грубошћу сам се бранила
Речима шибала...
Да би преживела...

Луна

Вештица Веца

Ако волиш...

Maшта

Патријарх Павле

Маестро и виолина

Благосиљање народа

Страст

Можда спава

Свирам

Два вука

Стихови - Луна

Хвала, предивно је!

Земља звери

Нећу ти рећи збогом

Времена...