Пусти ме...

"А пусти ме и ти, лепа жено,
ти, коју сам одувек волео,
ти, коју ћу увек волети,
и када једном одеш,
и када се једном вратиш,
и када се не вратиш…
пусти ме, мила,
пусти ме
мој аристократски цвете,
пусти ме
мој недохватни бршљену,
фабрико успомена,
љубавнице,
књегињице,
сестро…
хоћу да помиришем
неки други цвет,
да удахнем
нека нова јутра,
да осетим
нека друга пролећа,
да чујем
неке другачије звуке…
ти си лепа, најлепша,
све што вреди
саткано је у теби,
али не могу више, драга,
не могу, веруј ми…
пусти ме, љубави,
пусти ме у име љубави,
пусти ме ако ме волиш,
пусти ме због себе,
због мене, због нас,
само ме пусти…
пусти ме да плачем,
пусти ме да вриштим,
да се смејем,
да ћутим,
да се радујем,
само ме пусти…
тамо где ја идем
други беже,
/ вештица у костиму
лутке заводи ! /
несрећа сева из очију,
уместо реке крв тече…
пусти ме то да променим
и не заборави да те волим…"