понедељак, 05. мај 2014.

МИРИШУ ВЕКОВИ...




Миришу векови
На сеобе, на ропство,
На задах крви и смрти,
Зулуме и хареме
Спаљене цркве и ту грађене џамије...
Ко` да су женске хаљине...
На данак у крви...
На божур,
Што Косовом пољем цвета
Где после битке оста
Уместо витезова и јунака
Унакажена, огромна,
Крвава хрпа људског меса...

Миришу векови
На страдања,
На глад и ратовања,
На вековне борбе за слободу
На црвене реке,
Које су крв српску
Претварале у воду...
У небројеним
Борбама за слободу...

Миришу векови
На мутну Марицу и крваву Дрину,
Гробља  у кршу и леду...
На море које поста
ПЛАВА ГРОБНИЦА српскоме роду,
Јунацима који се борише за нашу слободу...

На куле што су грађене
Од костију и лобања људских...
На „бајку“ са реком крви,
На стрељање ђака,
На Сремски фронт где младост оста...
На спаљена села, ливаде и шуме
На погроме и црнину...
На бомбе што су људе, градове, села и стоку
Претварале у прашину...

Миришу векови
На народ који се
Костима, крвљу и душом
Изборио за слободу...


Миришу векови на понос
На дивљење целог света
Што Србију је у Великом рату
Храброшћу, јунаштвом и чашћу
Бранила чак и ђачка чета..

А потом дођоше они
Који се Бога не боје,
Да стрељају, суде, киње и муче
Уморне ратнике...
ХЕРОЈЕ...




Зар може и сме 
Човек да заборави
Јасеновац ...
И клање ...
И бацање у јаме...


Миришу  векови
На мирис и боју новца
На задах власти,
На људе без имало части,
На лопове и убице...
А плаћени пси рата
Куцају на наша врата...

Људи без части
Људи без морала
Уводе на мала врата
Неке странце
Американце, Шпанце, Потрориканце...
Турке, Алије и Сулејмане...
Кидају ову земљу,
Продају, арче...
Распродају парче по парче
Бацају бесним псима
Да је по ђубришту развлаче...

О, како су јадни
Ти који хоће да нас претворе у странце,
И нас и јунаке који су зубима
Кидали ропствa ланце...
Све нас, ОНИ желе на
ђубриште историје да баце...

Мирис векова...
Попримио је боју и мирис новца...
Јаучу гласно, језиво
Мученици који су ћутали
Када су их злотвори
Набијали на колце...


Мирис векова исчезава,
Полако нестаје и нада;
Вео заборава
На славну, крваву прошлост
Лагано, лагано пада...

Наказе, марионете, убице,
Улизице,полтрони,
Кукавице...
Заборавише браћу, очеве, деде...
Продају  кости предака
За шаку жутог злата...
Америма...Кинезима...Енглезима...
Свима који хоће да плате...
„А Америка је моћна и јака
Она се не плаши сила мрака...“


Они  што распродају земљу,
Прошлост, светиње, гробове и јаме
Они што су жељни новца,
Моћи и славе...
Они  не хају за тебе и мене
И није их брига за људске главе
Они не желе да знају
Да нова сенка ропства
Која нам замку спрема
Ћути, чека и дрема...


Луна


Нема коментара:

Постави коментар