Месец са југа

*Волим те
тако дивно неразумну,
не тражећи те
само за себе
али желећи те
најбезобразније наивно,
љубоморно,
кидајући се притом,
као кад се прстима
цепа тело наранџе.


Волим те
тако дивно неразумну,
а знам, остаће ми само
заривени трагови ноктију
дубоко у кори наранџе,
и располућене кришке,
раздељене
и поједене до пола...
тек да убијем
онај твој задах страсти.


Зато и смем
да ти напишем све ово,
јер не бих волео
да ти неке сузе
сперу тај нескривени
жути занос у очима
и као мали потоп
зауставе смех,
мада бих те држао за руку
и тако несхватљиво голу.


Хајде буди тако дивно
неразумно моја,
несхватљиво
и несебично гола
негде уз море,
моја Андалужанка
међу располућеним
кришкама наранџе
и под жутим капутом
Месеца са југа...


Хајде буди тако дивно
неразумно моја...*