Реци ми...

Реци ми Србине од чега си  саздан,

од каквог материјала си прављен;

чија те је то рука дотакла

кад` можеш да прођеш све кругове пакла

и да се оданде вратиш срећан...

Реци ми када си видео лице Бога,

у којој невољи сте се срели;

и како сте оданде изашли заједно

уморни, гладни, болесни, и цели...

Реци ми како ти полази за руком

да после свега тераш шегу,

да се смејеш, певаш, да се веселиш

кад` си до јуче био у збегу...

Како си успео да заборавиш, 

да опростиш

сва зверства, пљачке и убиства,

да плач и јаук смехом замениш,

и да ти душа остане детиње чиста...

Луна