среда, 21. мај 2014.

Зашто...





Зашто си Боже сузе пустио
и нашу земљу потопио,
на наша плећа терет свалио,
реке у језера претворио?

Зар није доста суза,
патње и искушења
прошло преко предака
и  за будућа поколења?

Зашто нас поново кажњаваш?
Шта нам то толико замераш?

Зар и у миру да страдамо
у сваком рату да гинемо
Зар за нас нема предаха?
Да, знам, ми јесмо деца велика

Мрзимо се и гложимо
само у невољи се сложимо,
у миру  смо саможиви и себични
 у  сваком рату јуначни и непобедиви

Пакосни, лажљиви, инатни
постанемо одједном питоми
срца нам бију једнако,
а душа наша словенска
постане мекша  од памука

Зато те Боже молим
у име све деце наше
не дозволи више никада
да иједно  дете пати и плаче...

Луна

4 коментара:

  1. Isti pitanja mi imamo u Poljskoj. Zašto mi smo bili u okupaciji i u siromaštvu? Ne znam. Ali znam jedno - Bog voli Poljaci i Srbi, za Poljacim i Srbim Hrist je umro.
    Ponekad naturalni zlo je poslednica gluposti - u nas ništa se ne radi, za zaštitu ljudi od poplave. Mi smo imali veliku poplave u 2010 godine, isti kao u Vas danas - i... Niko ne radi ništa poslje tako veliko poplavu. U mojim gradu kuće su gradite blizu rijeki i poslje mnogo kiše je tragedija.
    Ali ja vidim, da mi imamo mnogo zajedničke u našoj narodi i kulture.
    Pozdrav iz Krakovu! :)

    ОдговориИзбриши
  2. Zim, ima jedna poslovica "Kad bi čovek znao da će pasti, on bi seo"...Niko nije mogao da zna da će se dogoditi baš ovakav užas...ne može se sve predvideti..niko nije želeo ovo što se dogodilo, ne ponovilo se nikada i nikome...
    Veliki pozdrav Tebi Zim i Krakovu...i hvala što mislis na nas

    ОдговориИзбриши
  3. Draga, previše boli...ne mogu da se otrgnem od ovolike nesreće i tuge...Hvala ti !

    ОдговориИзбриши